Amerikanci maze i paze svoje rock heroje, èini se puno više nego Britanci svoje. Prošlo je vrijeme Van Halen, Aerosmith, Kiss ali spomenuti nikad neæe pasti u zaborav niti æe prodaja njihovih albuma pasti na kritiènu kolièinu neisplativu labelima. Toto je imao sreæu da postane baš jedan od tih “all-American” ponosa (znate veæ, Amerièka auta, Amerièka pita…) o kojima æe se uvijek govoriti na sav glas. A što je popularno u USA… Bend je dobio maksimalno medijsko guranje, meðutim ko bi pri zdravoj pameti tako nešto odbio? Da, to su oni èiji se spotovi za pjesme “Africa”, “Rossana” i “Hold the Line” svojevremeno nisu skidali s TV-a, a o popularnosti pjesama na radiju i slušanosti da ne govorim. Bend je izvršio ogroman uticaj na mnoge današnje rock grupe i više su od hit-benda sa jakim singlovima. Veliki su to muzièari i ne misle se zaustavljati.

“Falling in Between” je tako tipièan Toto album koji nastavlja sa eksperimentisanjem i spajanjem više razlièitih stilova gitarske muzike. Ne fali mu laganih melodija na koje se tako lako upecati, ne fali ni super svirke. Možda malo nedostaje èvrstine koja je krasila fantastièni i vjerovatno najbolji album “Kingdom of Desire”, ali ništa strašno. Album se lako sluša, dijelom zato što nema filera i jer je redoslijed lijepo izbalansiran pa nema zijevanja ili premotavanja na slijedeæu stvar. Ali kao da ovakva muzika traži veæu minutažu pa se CD èini prekratkim. Deset pjesama nije malo samo bi 2-3 ekstra pjesme na nivou ponuðenih popravile utisak. Ako ništa drugo, barem bi se album duže upoznavao i tako bio duže interesantan.

Diskografska raznovrsnost je ono što mi se posebno sviða jer sam slušajuèi njihovu muziku uvijek mislio da ljudi sviraju za sebe i da ne rade albume po narudžbi. Sviraju šta im se svira: hard rock, pop-rock, 80s rock, muziku s dosta progresivnih elemenata što potom ukomponuju u album van trendova, ali u album za uživanje. Poslušajte emotivni vrhunac grupe u vidu polubalade “Bottom of Your Soul”. Ako vam tih sedam minuta ne izazove trnce koji struje tijelom, ništa neæe. Prelijepo je otpjevana a akustièna gitara i klavir ne izlaze tako lako iz ušiju. Od rockerskih stvari izdvajaju se “Falling in Between”, “King of the World”, “Hooked” i svaka ima hit-potencijal. Nešto drugaèije su “Let it Go” i “Dying on my Feet” jer su izraženi progressive elementi i složeniji aranžmani a muzièari su se mogli propisno “razmahati”. U principu su klasiène rock stvari, meðutim pokazuju puni sjaj Toto muziciranja jer je svirka virtuozna, a istovremeno tako iskrena i lijepa. Tako nešto vam nekakav opis ne može potpuno predstaviti jer se Toto treba poslušati… a onda ne treba puno da se zavole.

Bez obzira radilo se o baladama ili bržim stvarima, sve pjesme imaju pamtljive, jako dobre refrene. Okej to nije nešto novo, èak su strašno dobri refreni njhov trademark, ali su ovaj put nadmašili sami sebe. Cijeli “Falling in Between” se nameæe kao dobar materijal za koncertni nastup i živo me zanima hoæu li nekad imati priliku to potvrditi (btw. najavljen je koncert u Beogradu sredinom avgusta ove godine).

“Kingdom of Desire” je bio znaèajna prekretnica jer su se s njim približili teritoriji prog/art rocka gdje su i danas. Ako je “Mindfields” bio nešto slabiji nego što se oèekivalo, sa “Falling in Between” gotovo da opet proživljavaju svoje zlatne godine i pokazuju da su i dalje opasno dobar bend. Da su malo više paznje obratili na tekstove i da je album duži, ocjena bi bila veæa, ali u svakom sluèaju album ima moju toplu preporuku.